Search
  • CODE

Slobodan pristup informacijama od javnog značaja - saveznik u borbi za veću transparentnost


Piše Rastko Nešković 

U prethodnom blogu govorili smo o značaju javnog zagovaranja u demokratskom društvu, te ćemo zato danas posebnu pažnju posvetiti mehanizmu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja koji predstavlja efikasan alat za javno zagovaranje, ali i za analizu i izveštavanje o javnim politikama i finansijama.

Poverenik za informacije od javnog značaja


Široj javnosti je poznato da još nije izvršen izbor Poverenika za informacije od javnog značaja s obzirom da je prethodnom Povereniku istekao drugi sedmogodišnji mandat. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao što se iz samog naziva može zaključiti, je nezavisna institucija nadležna za ostvarivanje prava u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite ličnih podataka građana. U skladu sa važećim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenika bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika na predlog skupštinskog odbora nadležnog za pitanje informisanja. Budući Poverenik mora da ima završen pravni fakultet, najmanje deset godina radnog iskustva i mora biti osoba sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.

Značaj institucije Poverenika leži upravo u važnosti poslova kojima se Poverenik bavi. Naime, Poverenik upravlja mehanizmom koji je ustanovljen zakonom radi obezbeđivanja slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Delotvorana zaštita prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ima za posledicu transparentan rad javnih vlasti. Upravo zbog toga, u javnosti vlada posebno interesovanje za izbor Poverenika, naročito među organizacijama civilnog društva koje u velikoj meri koriste mehanizam pristupa informacijama od javnog značaja.


Informacije od javnog značaja


Pojam informacije od javnog značaja definisan je tako da ga je potrebno shvatiti u širem smislu. Informacija od javnog značaja je svaka informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, koja je sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

U organe javne vlasti, koji su dužni da dostave informacije po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja spadaju državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, druge organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, kao i pravna lica koja se osnivaju ili finansiranju u celosti ili pretežno od strane državnog organa (ministarstva, sekretarijati, javne agencije, javna preduzeća, zdravstvene ustanove, obrazovne ustanove, ustanove socijalne zaštite, preduzeća sa većinskim državnim kapitalom itd.).

Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja podrazumeva da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju i da mu se ona učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument, pravo na kopiju dokumenta i pravo da mu se kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Kada se kaže da svako ima pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja to praktično znači da građani (fizička lica), privredna društva i druga pravna lica, strani državljani koji borave na teritoriji Srbije, pa čak i i drugi organi vlasti mogu dobiti infrmacije od javnog značaja koje su u posedu organa kome je zahtev upućen.


Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja podnosi se po pravilu u pisanom obliku, dok organ vlasti ima rok od 15 dana od dana prijema zahteva da obavesti tražioca o posedovanju informacija, stavi mu na uvid dokument koji sadrži informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Organ vlasti neće uvažiti zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja ukoliko bi time došlo do:


  • ugrožavanja života, zdravlja, bezbednosti ili drugog dobra nekog lica;

  • ugrožavanja ili ometanja vođenja krivičnog postupka, vođenja drugog sudskog postupka, izvršenja kazne, sudske presude, fer postupanja i pravičnog suđenja;

  • ozbiljnog ugrožavanja odbrane zemlje, nacionalne i javne bezbednosti ili međunarodnih odnosa;

  • povrede prava na privatnost, prava na ugled ili kojeg drugog prava lica na koje se tražena informacija odnosi;

  • obelodanjivanja informacija ili dokumenata, za koje je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu, određeno da se čuvaju kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

Ukoliko organ vlasti ne uvaži zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja doneće rešenje kojim će odbaciti ili odbiti podneti zahtev. Tražilac informacije može izjaviti žalbu Povereniku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje kojim se zahtev odbacuje ili odbija. Takođe, tražilac izjavljuje žalbu i u slučaju kada organ vlasti ne postupi u roku od 15 dana i ne odgovori na zahtev podnosioca za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana do dana predaje žalbe. Protiv odluke Poverenika po žalbi tražioca može se pokrenuti upravni spor (podneti tužba Upravnom sudu) u kojem bi Upravni sud trebalo hitno da postupa.

O nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Pored neizvesnoti u pogledu kandidata za izbor na funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pažnja domaće javnosti bila je usmerena na nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je pripremilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Sama institucija Poverenika je krajem prošle godine dostavila mišljenje o pomenutom nacrtu zakona u kojem je iznet niz primedbi sa zaključkom da predložena zakonska rešenja dovode do snižavanja dostignutog nivoa prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Osnovne primedbe tiču se izuzimanja pojedinih organa vlasti iz primene Zakona, otežavanja rada Poverenika prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja i odsustvo regulianja transparentnosti u postupku izbora Poverenika.

Na kraju ostaje nada da će organizacije civilnog društva uz kvalitetnu (stručnu) argumentaciju uspeti da u partnerskom odnosu sa predstavnicima vlasti dođu do prihvatljivog teksta izmena i dopuna važećeg zakona kojim će se unaprediti stepen zaštite prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.


#informacijeodjavnogznačaja #poverenik #žalba #instrumentgrađana

26 views

Kontakt: 

Centar za organizovano demokratsko okruženje 

Bulevar oslobođenja 239 

11 000 Beograd

Srbija

office@codeserbia.org

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram

©2018 by CODE