Search
  • Rastko Nešković

Rezervisane javne nabavke




Pretpostavljam da je većina onih koji redovno prati medije, pa samim tim i različita društvena dešavanja, čula za termine kao što su: socijalno preduzetništvo, socijalna preduzeća. aktivne mere zapošljavanja, itd. Ovakvi pojmovi se najčešće koriste kada se govori o ekonomskom položaju ili zapošljavanju osoba iz marginalizovanih društvenih grupa (još jedan termin koji se sreće u medijima, zakonima, različitim publikacijama), odnosno pojedinaca koji zbog lošeg socijalnog položaja teže mogu doći do posla i obezbediti egzistenciju.

U marginalizovane grupe spadaju svi oni kojima su, iz različitih razloga, uskraćena ili teže dostupna pojedina ekonomska, socijalna i kulturna prava, poput osoba sa invaliditetom, starih, Roma, siromašnih, izbeglica, LGBTI populacija itd. Unazad nekoliko decenija u Evropi traju diskusije i preduzimaju se mere u cilju poboljšanja ekonomskog i socijalnog položaja onih koji sa teškoćama ostvaruju pravo na rad. Takođe, i u Srbiji se može čuti da se sprovode različite aktivnosti u cilju osnaživanja onih koji teško dolaze do posla, odnosno da se sprovode različite obuke, dodeljuju novčana sredstva za samozapošljavanje ili druge subvencije od strane države ili lokalnih samouprava.

Jedan od mogućih odgovora na problem zapošljavanja pripadnika marginalizovanih grupa je promocija i jačanje socijalnog preduzetništva, odnosno osnivanje socijalnih preduzeća. Socijalna preduzeća su sve one organizacije, bez obzira na njihovu pravnu formu, koje se bave privrednom delatnošću, ali čiji osnovni cilj nije raspodela stečenog profita već ostvarivanje određenog društvenog cilja npr. zapošljavanje ljudi koji spadaju u teže zapošljive kategorije stanovništva (osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice itd.), pružanje različitih usluga (ekonomskih, socijalnih, kulturnih) siromašnim licima ili drugim ranjivim grupama, finansiranje određenih aktivnosti u cilju zaštite životne sredine i sl. S tim u vezi, korisno je napomenuti da u Srbiji posluju socijalna preduzeća već duži niz godina. Međutim, primetan je značajan prostor za unapređenje njihovog funkcionisanja, posebno u smislu podizanja stručnih kapaciteta zaposlenih, što može biti od uticaja na bolje pozicioniranje socijalnih preduzeća na tržištu. U tom smislu, kao značajni alat za profesionalni i finansijski napredak socijalnih preduzeća mogu poslužiti rezervisane javne nabavke. S obzirom da, verovatno, šira javnost nije upoznata sa ovim pojmom, trebalo bi najpre reći da se radi o posebnoj vrsti postupaka javnih nabavki.

Naime, javne nabavke predstavljaju, može se slobodno reći, najznačajniji mehanizam trošenja javnog novca u jednoj državi. Zapravo, to je postupak kojim se nabavlja roba, usluge ili radovi za potrebe državnih organa, organizacija, javnih preduzeća, ustanova i svih drugih entiteta kojima upravlja neki nivo javne vlasti (Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava). Javne nabavke se zasnivaju na principima konkurencije, efikasnosti i ekonomičnosti, transparentnosti, jednakosti ponuđača i sl. Nešto više o javnim nabavkama može se saznati iz prethodnih blogova objavljenih na sajtu codeserbia.org. Međutim, ono što je nedvosmisleno, jeste da javne nabavke predstavljaju važan alat kojim država stimuliše privrednu aktivnost u zemlji angažujući privredne subjekte u svrhu nabavke robe, pružanja usluga ili izvođenja radova.

Na nivou Evropske unije prepoznat je značaj socijalnih preduzeća, kao i potreba postojanja adekvatnog mehanizma za angažovanje privrednih subjekata koji zapošljavaju pripadnike marginalizovanih društvenih grupa u postupcima javnih nabavki. U Direktivi EU o javnim nabavkama 2014/24/EU propisano je da države članice mogu predvideti mogućnost učestvovanja u postupcima javnih nabavki privrednim subjektima čiji je osnovi cilj društvena i profesionalna integracija lica sa invaliditetom ili lica u ranjivom položaju, ukoliko najmanje 30% zaposlenih čine lica koja spadaju u navedene kategorije. Korisno je skrenuti pažnju da je pomenuta direktiva pravno obavezujuća za sve države članice EU, ali nije neposredno primenjiva, što znači da je svaka država slobodna da nacionalnim propisima uredi oblast javnih nabavki u skladu sa ciljevima i rešenjima iz direktive.

Imajući u vidu proklamovani spoljnopolitički cilj Srbije da postane punopravni član EU, što podrazumeva obavezu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, domaći zakoni predviđaju rezervisane javne nabavke, odnosno mogućnost angažovanja privrednih subjekata koji zapošljavaju određeni procenat pripadnika marginalizovanih grupa. Tačnije, Zakon o javnim nabavkama koji prestaje da se primenjuje 1. jula ove godine uređuje rezervisane javne nabavke na način da u njima mogu učestvovati ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, samo ako ta lica čine 30% zaposlenih. Ovakvo zakonsko rešenje se ne bi moglo oceniti kao najpovoljnije iz razloga što je učešće u postupcima rezervisanih javnih nabavki omogućeno samo subjektima koji zapošljavaju jednu kategoriju ugroženih lica (osobe sa invaliditetom).


Međutim, Zakon o javnim nabavkama, koji će se primenjivati nakon prestanka važenja starog, od 1. jula 2020. godine, propisuje da pravo učešća u rezervisanim javnim nabavkama imaju privredni subjekti čiji je osnovni cilj profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a koji su organizovani u skladu sa zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i privredni subjekti čiji je osnovni cilj društvena i profesionalna integracija lica u nepovoljnom položaju koji su organizovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalno preduzetništvo. Takođe, odredbe novog Zakona o javnim nabavkama predviđaju da najmanje 50% zaposlenih u privrednim subjektima čine osobe sa invaliditetom ili druga lica u nepovoljnom položaju.


Ukoliko se sagleda novo zakonsko rešenje može se videti značajan napredak, s obzirom na to da i drugi privredni subjekti, ne samo oni koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, mogu da učestvuju u rezervisanim javnim nabavkama. Sa druge strane, ostaje da se vidi na koji način će se povećavanje praga od 50% zaposlenih koji spadaju u ranjivu kategoriju lica odraziti na socijalna preduzeća koja učestvuju, ili imaju nameru da učestvuju u rezervisanim javnim nabavkama.

Ne sme se zanemariti da novi Zakon o javnim nabavkama ne predviđa mehanizam prevencije eventualnih zloupotreba kod rezervisanih javnih nabavki u pogledu broja (procenta) zaposlenih osoba sa invaliditetom ili drugih pripadnika marginalizovanih grupa. Naime, zakon ne predviđa vršenje kontrole nad subjektima kojima su dodeljeni ugovori u postupcima rezervisanih javnih nabavki, kako bi se sprečile i eventualno kaznile, prakse otkaza ugovora o radu odmah nakon dodeljivanja ugovora o javnoj nabavci ili nakon realizacije dodeljenog ugovora. Ukoliko bi se mehanizam kontrole uveo, osigurao bi se i trajniji kontinuitet zaposlenja pripadnika marginalizovanih grupa i sama svrha rezervisanih javnih nabavki.


Neophodno je skrenuti pažnju da novi Zakon o javnim nabavkama upućuje na odredbe zakonа kojim se uređuje socijalno preduzetništvo, a koji još uvek nije donet. Praktično gledano, u rezervisanim javnim nabavkama, sve do donošenja ovog zakona, neće moći da učestvuju privredni subjekti koji zapošljavaju ostale ranjive grupe, već isključivo oni koji zapošljavaju lica sa invaliditetom. Imajući u vidu da je još krajem prošle godine izrađen nacrt na kome su zajednički radile organizacije civilnog društva i državne institucije, treba očekivati da će uskoro biti donet i Zakon o socijalnom preduzetništvu, što bi stvorilo uslove za potpunu primenu rezervisanih javnih nabavki tj. učešće različitih socijalnih preduzeća.

Bez obzira na činjenicu da socijalna preduzeća u Srbiji imaju višegodišnje iskustvo na tržištu, može se reći da je socijalno preduzetništvo kod nas i dalje nedovoljno razvijeno. Najpre, neophodno je da organizacije civilnog društva nastave sa zagovaranjem u cilju što hitnijeg donošenja zakona o socijalnom preduzetništvu, kao i sa radom na edukaciji zaposlenih u socijalnim preduzećima radi jačanja njihovih profesionalnih kapaciteta. Rezervisane javne nabavke su tek jedan od alata kojima se mogu ekonomski osnažiti pripadnici ranjivih grupa u društvu, te je potrebno podizanje svesti o njihovom značaju kod državnih organa, javnih preduzeća i drugih naručilaca dobara i usluga, ali i u široj poslovnoj zajednici.

38 views

Kontakt: 

Centar za organizovano demokratsko okruženje 

Bulevar oslobođenja 239 

11 000 Beograd

Srbija

office@codeserbia.org

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram

©2018 by CODE