Search
  • CODE

Poreska pravda




piše Rastko Nešković


Kada se pomene termin poreska pravda, pretpostavljam da oni koji su kudikamo upućeni u ovu temu najpre pomisle na offshore zone i multinacionalne kompanije koje realizuju višemilionske transakcije preko preduzeća sa egzotičnih ostrva. Medijski natpisi o „fantomskim“ preduzećima koja postoje samo „u papirima“ i o kojima javnost ne može saznati ništa više osim adrese, broja telefona, imena direktora, a nekada čak ni toliko, predstavljaju najčešći način na koji se građani susreću sa onim što možemo nazvati poreska (ne)pravda. Izbegavanje plaćanja poreza, odnosno, nepoštovanje poreskih propisa je univerzalni problem koji već decenijama zaokuplja pažnju država, akademske zajednice, nevladinog sektora i privrede.


Međutim, tema ovog bloga nije poreska pravda ili bolje reći poreska nepravda kao globalni fenomen, već mi je namera da čitaoce podstaknem da razmisle o tome da li poreska (ne)pravda postoji i u okvirima lokalnih nivoa vlasti, odnosno javnih finansija na lokalnom nivou u Srbiji.

Poreska pravda nije zakonska kategorija. Nijednim zakonom nije definisano šta se podrazumeva pod tim pojmom. U tom smislu najpravilnije je poresku pravdu shvatiti kao cilj kojem bi trebalo da teži svako demokratsko društvo. Tačnije, poreska pravda je princip (načelo) koji podrazumeva da svaki građanin, preduzetnik ili preduzeće plaća poreze i druge dažbine u iznosu koji je srazmeran njegovoj ekonomskoj snazi, u roku i na način predviđen zakonom, koji se jednako primenjuje na sve.


Ovakvo shvatanje poreske pravde govori nam da se radi o pojmu koji je po svojoj strukturi složen i da u sebi sadrži tri elementa, i to:

  • zakonitost - obaveza plaćanja poreza i drugih prihoda zasnovana je na zakonu;

  • pravičnost - poreski obveznici plaćaju poreze i druge prihode u iznosima koji, barem načelno, odgovaraju njihovim ekonomskim mogućnostima;

  • jednakost - prilikom naplate poreza i drugih prihoda nadležni organi propise moraju primenjivati jednako prema svim poreskim obveznicima.

Suštinsko obeležje poreske pravde u kontekstu lokalnih javnih finansija, na koje treba obratiti posebnu pažnju kada je u pitanju Republika Srbija, jeste jednaka primena zakona odnosno pravna sigurnost. Zapravo, pravna sigurnost se mora razumeti kao sastavni deo principa poreske pravde.


Primer učestalog kršenja principa poreske pravde u Republici Srbiji - reprogram javnih prihoda lokalnih samouprava 

Gradovi i opštine preko svojih lokalnih poreskih administracija dužni su da sve poreske obveznike (ali i obveznike drugih javnih prihoda) tretiraju jednako. Neophodno je prestati sa primenom ad hoc reprograma (koji najčešće obuhvataju otpis dela duga) za kojim često posežu lokalne samouprave kada žele da brzo pribave novčana sredstva koja nedostaju u budžetu.

Bez obzira o kom prihodu lokalne samouprave se radi, odnosno bez obzira da li je u pitanju prihod koji ide direktno u budžet (npr. porez na nepokretnost, lokalna komunalna taksa itd.) ili prihod koji ne ide direktno u lokalni budžet, ako ga primera radi prikuplja javno preduzeće (npr. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, naknada za komunalne usluge itd.), lokalne vlasti su dužne da naplaćuju zakonito i jednako prema svima.

Učestala primena reprograma (npr. za dugovanja na ime komunalnih usluga, dugovanja na ime neplaćenih zakupnina za poslovni prostor u svojini lokalne samouprave i sl.) koji podrazumeva otpis dela dugovanja (neretko polovine duga ili više) šalje poruku široj javnosti da pravovremeno izmirenje obaveza nije korisno, odnosno da ponašanje koje je odgovorno prema zajednici, na posredan način biva označeno kao socijalno nepoželjno.

Lokalne samouprave prilikom sprovođenja reprorgama javnih prihoda to čine u formi opšteg pravnog akta (odluka skupštine opštine ili grada) kojim se predviđaju jednaki uslovi za sve obveznike da ostvare izvesne pogodnosti (npr. otpis zatezne kamate, otpis dela glavnice duga, isplata u ratama itd.). Međutim, samo se na prvi pogled može reći da ovakvi akti slede princip pravne sigurnosti. Ukoliko se stvar sagleda pažljivije može se videti da lokalne vlasti po pravilu ovakve reprograme sprovode u kraćim vremenskim periodima tj. oni važe kraći rok i odnose se na sve obveznike bez uzimanja u obzir njihovih ekonomskih i socijalnih prilika koje mogu biti od značaja za naplatu javnih prihoda. Da budem jasan, pravna sigurnost ne znači negiranje postojanja objektivnih razlika između ekonomske moći privrednih subjekata ili socijalnog položaja građana. Naprotiv, pravna sigurnost znači unapred poznate, jasne i predvidive uslove naplate javnih prihoda koji prepoznaju ekonomsko-socijalne razlike među obveznicima.

Ukoliko bi kao hipotetički primer uzeli odluku skupštine lokalne samouprave o reprogramu novčanih iznosa koje po osnovu zakupnine duguju zakupci poslovnih prostora, bilo bi neophodno da se pre donošenja takve odluke sprovede analiza strukture zakupaca (da li se radi o preduzetnicima, malim ili mikro preduzećima, utvrditi njihov godišnji prihod, broj radno angažovanih itd.). Nakon sprovedene analize, reprogram bi pružio pogodnosti u skladu sa kategorijom u kojoj se zakupac nalazi npr. duži rok otplate na rate ili pravo na otpis dela duga imali bi zakupci koji zapošljavaju više lica, koji su kasnije osnovani (novi privredni subjekti), preduzetnici iz socijalno ugroženih grupa i sl. U suprotnom, reprogrami ne predstavljaju ništa drugo nego izvesnu nagradu onim obveznicima koji nisu ispunili svoju zakonsku dužnost.

Svako izbegavanje plaćanja poreza ali i drugih obaveza prema državi ili lokalnoj samoupravi, bez obzira da li je posledica namerne aktivnosti poreskog dužnika ili neke sistemske slabosti državnog aparata, ima za rezultat gubitak poverenja građana u institucije i pad kvaliteta socijalnih usluga (zdravstvo, školstvo, komunalna infrastruktura i sl.).

Princip poreske pravde mora naći svoju primenu uvek prilikom prikupljanja i trošenja javnih sredstava, bez obzira da li se radi o budžetu lokalne samouprave, pokrajine ili republičkom nivou vlasti.

Sa druge strane, princip poreske pravde može se ostvariti isključivo uz obezbeđivanje transparentnosti postupka pripreme, usvajanja i realizacije budžeta, ali i drugih odluka lokalne samouprave koje su od značaja za javne finansije. Zbog toga je neophodno upoznati se sa mehanizmima pomoću kojih građani mogu da se informišu o pitanjima od značaja za planiranje i trošenje javnih sredstava o čemu je bilo više reči u prethodnim tekstovima na našem blogu.


#poreskapravda

0 views

Kontakt: 

Centar za organizovano demokratsko okruženje 

Bulevar oslobođenja 239 

11 000 Beograd

Srbija

office@codeserbia.org

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram

©2018 by CODE