Search
  • CODE

Koliko su javne finansije u Srbiji transparentne


piše Sanja Evtimov


Kao što smo u prethodnom blogu objasnili, za transparentnost javnih finansija nije dovoljno da nešto bude objavljeno online i dostupno u papirnom obliku, već i postojanje opcije da građani ono što je objavljeno blagovremeno provere i iskontrolišu, da budu uključeni u donošenje odluka, kreiranje i planiranje politika, da njihovo mišljenje bude važno i uvaženo, kao i da budu konsultovani tokom faze evaluacije politika i pri pisanju izveštaja.


Kada je Srbija u pitanju, prema skali transparentnosti, gde je najbolji rezultat 100 a najgori 1, 2017. godine osvojili smo svega 43 poena, što predstavlja nazadovanje u odnosu na 2015. godinu kada smo imali 47 poena.

Najmanji broj poena (svega 2) Srbija je dobila u oblasti participacije građana, što ukazuje na to da je ovo oblast na kojoj svi treba da radimo ne zato da bi naši političari bili tapšani po ramenu, već da bi nama svima bilo bolje.


U poređenju sa zemljama u regionu, za nama su jedino još Makedonija (37) i Bosna i Hercegovina (35), kada je u pitanju ukupan zbir bodova. Međutim, kada je reč o mogućnostima za participaciju građana, Srbija se sa svega 2 poena nalazi na začelju, daleko ispod globalnog proseka (12 poena) i ispod zemalja u regionu (Albanija 2, Bosna i Hercegovina 9, Slovenija 11, Hrvatska 26).



Zašto se na skali transparentnosti nalazimo tako nisko?


Ukoliko ste kao ja, primetićete da se u ovim izveštajima Srbiji zamera to što nije objavila građanske vodiče kroz budžet. Građanski vodič kroz budžet predstavlja dokument u kome je budžet predstavljen na jednostavniji način, putem grafikona a ne samo brojki i kreiran je tako da građani koji nisu eksperti za javne finansije mogu lakše da razumeju na šta odlazi njihov novac. Treba napomenuti da su izveštaji o transparentnosti objavljeni 2017. godine što znači da su istraživanja rađena 2016. godine, i da je vrlo verovatno da su svi građanski vodiči koje možemo naći na sajtovima opština i na sajtu Ministarstva finansija, kreirani kasnije. Ipak, iako se Srbija tokom 2018. potrudila da objavi građanske vodiče kroz budžet i učini ih dostupnim kako na sajtovima opština tako i na sajtu Ministarstva finansija, mali je broj opština koje su objavile građanski vodič kroz budžet za 2019. godinu (recimo na sajtu grada Zrenjanina možete naći jedan), čak ga ni na sajtu Ministarstva finansija nema za 2019. godinu iako je januar već na izmaku. Ovakav postupak Ministarstva, koje inače treba da predstavlja dobar primer koji ostali organi i jedinice vlasti treba da slede, može da pošalje pogrešnu poruku opštinama i građanima da izrada građanskog vodiči kroz budžet, ali i bolja informisanost građana o tome kuda odlazi njihov novac nije prioritet.


Iako se budžet objavljuje svake godine, doduše često sa zakašnjenjem ono što zabrinjava je činjenica da već godinama (sada već 16) nemamo usvojen zakon o završnom računu za budžet Republike Srbije na osnovu koga bismo jasno mogli da vidimo kako je novac potrošen i koliko plan trošenja (budžet) odudara od stvarnih troškova (završnog računa). Neusvajanjem ovog zakona Vlada i Narodna poslanici Republike Srbije ne samo što onemogućavaju građane da provere da li se njihov novac troši na najbolji mogući način, već i pokazuju nepoštovanje propisa Republike Srbije u čijem interesu treba da rade.


Iako nemamo završni račun imamo dostupan Izveštaj o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije ali ne za 2018. već za 2017. godinu, što jna prvi pogled može izgledati čudno s obzirom da, kao što smo već rekli, zakon o završnom računu nije usvojen od strane skupštine već godinama. Ipak, već u jednom od prvih pasusa izveštaja možemo videti da je i Državna Revizorska Institucija ove podatke prikupljala od raznih korisnika budžeta Republike Srbije i da sam izveštaj nije potpun s obzirom da podaci nekih korisnika državnog budžeta nisu potpuni.

Bez obzira na ovakvu praksu Vlade i Narodne skupštine, opštine i gradovi, dakle jedinice lokalne samouprave, su nastavile da usvajaju odluke o završnom računu o budžetu opštine odnosno grada što, iako treba da bude nešto što je očekivano, u ovakvoj situaciji, je za pohvalu.


Malo toga je urađeno u domenu javnog objavljivanja tenderske dokumentacije, ugovora, ali i participacije građana. Zanimljivo je postojanje portala za javne nabavke gde pretraživanjem podataka za neke opštine možete videti recimo koliko na šta (ukoliko je konkurs prošao i odluka donesena) neka opština ili ustanova troši, ali i ko je pobedio na konkursu i zašto. Loša strana je to što svi zahteve za javne nabavke ne sadrže pregledno sve informacije (iznos, količinu...) već morate da uđete u pojedinačnu odluku (ukoliko je dostupna) i iščitate je što dodatno otežava snalaženje na ionako komplikovanom portalu. Sa druge strane, pozitivno je to što je Zakonom o javnim nabavkama 2012. uveden i institut građanskog nadzornika koji može biti Nevladina organizacija ili pojedinac i čija je uloga da nadgleda postupke javnih nabavki čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara.


Tamo gde postoje javne rasprave, komentari građana i predstavnika nevladinog sektora retko budu uzeti u razmatranje, a još su ređe prihvaćeni. S druge strane, evaluacija sprovedenih politika kao da i ne postoji, posebno od strane vlasti, tako da je možda iluzorno očekivati veću participaciju građana u ovoj fazi, dok kada je reč o izveštajima, iako postoje (recimo pomenuti Izveštaj o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2017. godinu), građani i predstavnici organizacija civilnog društva u njihovoj izradi retko učestvuju.

Izveštaju o transparentnosti iz 2017. godine sve ovo samo potvrđuje pa možemo videti da je učešće građana u kreiranju budžetske politike jedino omogućeno tokom zakonodavnog dela procesa (donošenje zakona o budžetu), a da ne postoji ni jedan mehanizam za učešće građana pri pripremi budžeta od strane izvršne vlasti niti pri reviziji budžeta od strane revizorskih institucija.


Dakle, ono što nam preostaje je da zasučemo rukave i borimo se za veću transparentnost javnih finansija svi zajedno, jer je stvarni boljitak jedino moguć uz malo akcije i energije svakoga od nas.


#javnefinansije #RepublikaSrbija #transparentnost #budžet #završniračun

31 views

Kontakt: 

Centar za organizovano demokratsko okruženje 

Bulevar oslobođenja 239 

11 000 Beograd

Srbija

office@codeserbia.org

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram

©2018 by CODE