Search
  • Jovana Čvorić

Kampanja 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama




Svake godine, počevši od 1991, u periodu između 25. novembra i 10. decembra, u preko 180 zemalja sveta sprovodi se kampanja pod nazivom 16 Dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Predvođena ženskim (lokalnim i međunarodnim) nevladinim organizacijama, aktivistkinjama i aktivistima, kampanja ima za cilj da:

  • poveća vidljivost problema rodno zasnovanog nasilja i podigne svest o važnosti borbe protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad devojčicama i ženama;

  • demonstrira solidarnost sa ženama širom sveta koje su trpele i/ili trpe muško nasilje;

  • uspostavi saradnju između lokalnih i međunarodnih organizacija i aktivistkinja koje se bore protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama;

  • ponudi alate za vršenje pritiska na državne organe (Vlade) u izvršavanju obaveza zaštite ženskih prava i suzbijanja svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama.

Ujedinjene Nacije su 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 54/134, i zvanično proglasile 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. U okviru kampanje 16 Dana aktivizma obeležava se još nekoliko značajnih međunarodnih datuma koji se odnose na borbu za ljudska prava:


25.11. – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

01.12. – Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a

02.12. – Međunarodni dan protiv ropstva

03.12. – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

06.12. – Međunarodni dan borbe protiv femicida (godišnjica Montrealskog

masakra)

10.12. – Međunarodni dan ljudskih prava



Šta je rodno zasnovano nasilje?


„Rodno zasnovano nasilje nad ženama označava nasilje koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno utiče na žene“ (Istanbulska konvencija, čl. 3).



Istanbulska konvencija je konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, potpisana 2011. u Istanbulu. Predstavlja prvi evropski pravno obavezujući sporazum koji definiše pojmove rodno zasnovanog nasilja i obavezuje države potpisnice da se sistematski obračunavaju sa ovim problemom u okviru nadležnih institucija.


Republika Srbija je Konvenciju potpisala 2012. godine, a ratifikovala 2013. godine donevši Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Sl. Glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 012/13) .



Rodno zasnovano nasilje obuhvata različite oblike ponašanja prema ženama i devojčicama u različitim periodima njihovog života, a koji ostavljaju ozbiljne, štetne i negativne posledice na sve segmente života žene. Može biti:

  • Nasilje u porodičnim i intimnim partnerskim odnosima;

  • Nasilje koje se dešava u široj zajednici (školi ili na radnom mestu);

  • Nasilje koje počini/toleriše država (ili državni službenici);

  • Kršenje ljudskih prava žena i dece u vreme oružanih sukoba.


Rodno zasnovano nasilje nad ženama je globalni fenomen koji se javlja gotovo u svim društvima bez obzira na stepen njihove socio-ekonomske razvijenosti, pa čak i stepena rodne ravnopravnosti. Milioni žena širom sveta (pre)trpelo je ili trpi neki oblik nasilja od strane muškaraca, a koji se zasnivao/zasniva na rodnom identitetu žene (Radford and Russell, 1992).


Najčešći oblici nasilja nad ženama:


Fizičko – udarac, ugriz, gađanje predmetom, drmusanje, šamar, čupanje za kosu, nanošenje opekotina, napad oružjem i sl;

Seksualno – prinuda na seksualni odnos uz upotrebu fizičke sile i/ili ucenom/uvredom/optužbom;

Psihičko – verbalno vređanje, ponižavanje, zastrašivanje, ignorisanje, zabrana, kontrolisanje i/ili ograničavanje kretanja, uskraćivanje pažnje, manipulisanje decom i sl;

Ekonomsko – ograničen pristup novcu, oduzimanje ličnog novca (zarade), zabrana da se žena zaposli i sl.



Najčešće je pitanju kombinacija nekoliko oblika nasilja. Strategije kojima se nasilnik služi da bi postigao kontrolu i moć nad ženom predstavlja zbir radnji koje mogu biti korišćene pojedinačno ili u kombinaciji. Ne moraju sve biti korišćene istovremeno. Izbor, intenzitet i učestalost zavise od samovoljne i trenutne procene nasilnika.







Ko vrši, a ko trpi rodno zasnovano nasilje?


Žene trpe nasilje i van porodičnog/partnerskog okruženja, od strane svojih muških prijatelja, poznanika, kolega, nastavnika, komšija ili potpuno nepoznatih muškaraca. Rodno zasnovano nasilje nad ženom nije nikada posledica ženinog ponašanja, već patrijarhalnog sistema neravnopravno raspodeljene moći među polovima. Ono je sredstvo kojim muškarci održavaju moć nad ženama, kako u privatnoj tako i u javnoj sferi društvenog života.


Nasilje je determinisano strukturalnim činiocima koji oblikuju rodne odnose u širem društvu, lokalnoj zajednici, porodici, intimnom partnerskom odnosu. Ono se dešava u kontekstu ukupne diskriminacije žena, njihovih nejednakih mogućnosti, nedostupnih ličnih, ekonomskih, političkih i drugih resursa, kao i stereotipa vezanih za rodne uloge koji se međugeneracijski prenose. U tom smislu, rodno zasnovano nasilje je univerzalni fenomen koji ne pogađa (isključivo) neku posebno ugroženu kategoriju žena, već može da se dogodi svakoj ženi, bez obzira na godine života, mesto stanovanja (grad/selo), nacionalnost, obrazovni i socio-ekonomski status.


Sa druge strane, ni nasilnike nije lako odmah prepoznati jer je njihovo nasilno ponašanje često dobro prikriveno. Oni umeju da budu šarmantni, druželjubivi i u svom profesionalnom okruženju prihvaćeni. Takođe, mogu biti bilo kojih godina, profesije, nivoa obrazovanja, nacionalnosti ili materijalnog statusa.


Iako žene takođe mogu ispoljavati psihičko ili fizičko agresivno ponašanje u partnerskim odnosima (da iniciraju svađe, manipulišu, fizički napadaju itd.), brojna istraživanja prevalencije potvrđuju da je nasilje muškaraca prema ženama daleko ozbiljnije, da ga čine teža i učestalija dela sa težim posledicama. Zbog toga je neopravdano govoriti o postojanju rodne simetrije i ovu vrstu nasilja predstavljati rodno neutralnim pojmovima.


Neki od mitovi o nasilju nad ženama:


  • „Porodično nasilje je sada retka pojava, ono se dešavalo nekada u prošlosti, kada žene nisu imale nikakva prava i bile su vlasništvo muškaraca.“

  • „Žene provociraju batine svojim provokativnim ponašanjem/držanjem/ izgledom.“

  • „Da želi, žena bi lako otišla od nasilnika. Ako ostaje znači da mazohistički uživa u tome da bude maltretirana/tučena/loše tretirana.“

  • „Muškarac je agresivan/nasilan prema ženi jer ima problem sa alkoholizmom ili nekim drugim psihičkim poremećajem.“

  • „Nasilje u porodici se dešava samo jednom malom procentu žena.“

  • „Samo neobrazovane i neemancipovane žene trpe nasilje u porodici.“


Šta je Točak nasilja?


Točak moći i kontrole oslikava načine njihovog uspostavljanja, pokazuje situacije i ponašanja koje održavaju nasilne odnose. Točak u svom centru pokazuje krajnji cilj i svrhu svakog naslja, a to su uspostavljanje kontrole i demonstracija moći nad osobom koja trpi nasilje tj. nad ženom.


Točak nasilja


Šta je femicid?


Femicid predstavlja najteži oblik nasilja nad ženama, odnosno rodno zasnovano ubistvo jedne ili više žena, devojaka, devojčica ili ženskih beba od strane jednog ili više osoba muškog pola. Ono je najčešće motivisano mržnjom prema ženama ili osećanjem vlastite superiornosti u kom počinilac misli da ima pravo da oduzme život ženi (Russell, 2012; Mreža Žene protiv nasilja, n.d).


Femicid predstavlja ozbiljan problem u srpskom društvu u kome svake godine u proseku (najmanje) 33 žene budu ubijene u kontekstu porodičnog/partnerskog nasilja, od strane muškarca (Mreža Žene protiv nasilja, n.d). Zvanična i javno dostupna statistika o femicidu ne postoji, s obzirom da nijedna nadležna državna institucija ne prikuplja podatke o broju ubijenih žena. Sa druge strane, ženska nevladina organizacija Mreža Žene protiv nasilja prati i analizira medijske izveštaje o objavljenim slučajevima ubistava žena u porodičnom nasilju i na osnovu toga pravi bazu. Međutim, to, na žalost, nije sasvim pouzdan i precizan metod za utvrđivanje stvarnih srazmera ovog problema.


U poslednjih deset godina, u Srbiji je ubijeno više od 320 žena u porodično/partnerskom kontekstu. Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj za Dan sećanja na ubijene žene žrtve porodičnog nasilja.


Istraživanje OEBS-a, sprovedeno 2018. godine, predstavlja prvo istraživanje koje prikazuje učestalost nasilja nad ženama u Republici Srbiji na osnovu reprezentativnog uzorka (2.023) žena starosti između 18 i 74 godine.


  • Više od četvrtine ispitanica lično poznaje neku ženu iz porodice i kruga prijateljica koja je bila izložena nasilju od strane muškarca.

  • Dve od pet ispitanica su navele je da su doživele seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine života, a 18% je navelo da je doživelo takvo iskustvo u poslednjih godinu dana.

  • 20% ispitanih žena je izjavilo da su imale iskustvo fizičkog ili seksualnog nasilja od strane partnera ili nepartnera nakon svoje 15. godine života. 10% ispitanih žena koje trenutno imaju partnera je izjavilo da su imale iskustvo fizičkog ili seksualnog nasilja od strane tog partnera.

  • Nakon najtežeg fizičkog i/ili seksualnog nasilja, samo 3 % žrtava je potražilo pomoć u sigurnoj kući, a 1% organizaciji za podršku žrtvama.

  • Proganjanju je bila izložena svaka deseta žena u istraživanju.

  • Trećina žena je izjavila da smatra da je nasilje u porodici „privatna stvar“, koja treba da ostane unutar porodice.

  • Dve od pet žena žrtava su izjavile da nisu ni sa kim razgovarale o slučajevima seksualnog uznemiravanja koje su doživele. One koje jesu razgovarale sa nekim, odlučile su da se povere prijateljici ili članu porodice, pre nego specijalizovanim organizacijama ili institucijama.


Sramota, ekonomska zavisnost, strah od osvete od strane počinioca i nepoverenje u službe predstavljaju glavne prepreke za prijavljivanje nasilja.



Institucionalni okvir:

  • Krivični zakonik (čl. 194) – od 2002. godine nasilje u porodici se goni po službenoj dužnosti i više nije lična/privatna stvar člana porodice;

  • Porodični zakon (čl. 198) predviđa mere zaštite od nasilja u porodici: iseljenje nasilnika iz zajedničkog stana, useljenje lica koje je trpelo nasilje, zabrana približavanja na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja/rada člana porodice, zabrana daljeg uznemiravanja.



Međunarodni okvir:

Lista izvora:

  1. Radford, J. and Russell, D.E.H. (eds), (1992). Femicide: The Politics of Woman killing. Buckingham: Open University Press.

  2. Dobash, R.E. and Dobash, R.P. (2015). When Men Murder Women. New York: Oxford University Press. Part 1.

  3. UNODC Homicide Statistics (2015). Homicide and Gender at URL: https://www.heuni.fi/material/attachments/heuni/projects/wd2vDSKcZ/Homicide_and_Gender.pdf

  4. Russell, D. (2012). 'Defining Femicide'. Introductory speech presented to the United Nations Symposium on Femicide on 26.11.2012. [Online] Available at URL: http://www.dianarussell.com/f/Defining_Femicide_-_United_Nations_Speech_by_Diana_E._H._Russell_Ph.D.pdf

  5. Mreža Žene protiv nasilja, n.d. Izveštaji [Online] Femicid u Srbiji. Available at URL: https://www.zeneprotivnasilja.net/femicid-u-srbiji

73 views

Kontakt: 

Centar za organizovano demokratsko okruženje 

Bulevar oslobođenja 239 

11 000 Beograd

Srbija

office@codeserbia.org

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram

©2018 by CODE