Search
  • CODE

Javne rasprave - stepenica ka većoj transparentnosti javnih finansija


piše Rastko Nešković


U prethodnom blogu smo govorili o tome kakva je situacija u Srbiji kada je reč o transparentnosti javnih finansija, a u ovom i narednim blogovima ćemo pažnju posvetiti mogućnostima koje mi kao građani imamo na raspolaganju i putem kojih možemo da doprinesemo većoj transparentnosti javnih finansija.

Nezavisno od toga da li ste običan građanin, predstavnik medija ili predstavnik organizacije civilnog društva, da li ste zaposleni u državnoj upravi ili ste privatnik, s' vremena na vreme možete izdvojiti malo vremena i energije i kroz učešće u javnoj raspravi, svojim pitanjima, komentarima, primedbama i idejama doprineti razvoju vašeg grada i većoj transparentnosti javnih finansija.

Javna rasprava se obično organizuje pre nego što se neki zakon ili drugi propis, odnosno strategija, akcioni plan, javna politika i sl. zvanično usvoji od strane skupštine opštine/grada ili države. Ovo je jedan od najznačajnijih mehanizama participacije građana putem koga se građani ne samo informišu, već im se pruža prilika da iznesu svoje primedbe, komentare i predloge, ali i da postave pitanja i vrše kontrolu javnih vlasti.

Pravni okvir


U Srbiji je pitanje javnih rasprava uređeno članom 77. Zakona o državnoj upravi i članom 41. Poslovnika Vlade kojima je predviđena obaveza sprovođenja javne rasprave u slučaju donošenja zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost. Poslovnik Vlade, između ostalog, predviđa da javna rasprava traje najmanje 20 dana, a rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pismenom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva kojim započinje postupak javne rasprave.

Može se zaključiti da je predviđeni minimum trajanja javne rasprave veoma kratak i da teško može obezbediti odgovarajuće uključivanje svih zainteresovanih strana prilikom donošenja značajnih sistemskih zakona. U tom smislu, potrebne su izmene u pravcu određivanja maksimalne dužine trajanja javne rasprave i povećanja minimalnog trajanja od sadašnjih 20 dana, kako bi se u svakom konkretnom slučaju mogla odrediti dužina trajanja javne rasprave primerena značaju i karakteristikama akta (propisa) koji se donosi.

Pomenute odredbe Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade tiču se isključivo donošenja zakona i drugih propisa od strane republičkih organa vlasti, pa je pitanje obaveze i načina sprovođenja javne rasprave na lokalnom nivou bilo praktično neregulisano sve do juna 2018. godine, kada su stupile na snagu odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.


Trenutno član 11. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi propisuje da se statutom, kao najvišim pravnim aktom jedinice lokalne samouprave, između ostalog uređuje sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave prilikom pripreme budžeta (u delu planiranja investicija), kao i drugih opštih akata na osnovu predloga kvalifikovanog broja građana ili zahteva jedne trećine odbornika. Takođe, član 68. Zakona o lokalnoj samoupravi propisuje da je najmanje 100 građana sa biračkim pravom na teritoriji opštine potrebno da podrži predlog za sprovođenje javne rasprave.

Primećuje se odsustvo odredbi koje uređuju postupak sprovođenja javne rasprave na lokalnom nivou, što je ipak očekivano imajući u vidu da je relativno skoro došlo do izmena i dopuna Zakona, ali je korisno ukazati na Model Odluke o javnim raspravama koji je izradila Stalna konferencija gradova i opština. Tekst Modela je u osnovi dobar i može da pomogne lokalnim samoupravama prilikom bližeg regulisanja postupka sprovođenja javne rasprave.

Korisno je skrenuti pažnju da je u toku 2018. godine nekoliko gradova i opština u Srbiji usvojilo Akcione planove za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava od poreza na imovinu (Sombor, Užice itd.). Usvajanje ovakvih dokumenata je korak u dobrom pravcu i predstavlja primer otvaranja lokalnih vlasti prema građanima koji bi trebalo pozdraviti. Međutim, iz samog naziva pomenutih dokumenata odmah se zaključuje da se radi o uključivanju građana u trošenje samo dela novčanih sredstava koje prikuplja lokalna samouprava tj. o izvornim javnih prihodima(poput poreza na imovinu, lokalnih administrativnih, komunalnih i boravišnih taksi - ceo spisak možete naći u članu 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave), ali interes građana je da budu aktivno uključeni i prilikom trošenja preostalog dela novca kojim raspolaže lokalna vlast (ustupljeni prihodi i transferna sredstva).

Javne rasprave na lokalnom nivou

Kvalitetna javna rasprava prilikom donošenja propisa iz sfere javnih finansija na lokalnom nivou može obezbediti konkretne rezultate koji se ogledaju u saznanju javnosti od koga i u kojoj meri lokalne vlasti naplaćuju poreze i druge dažbine, i što je važnije, na šta će se tako prikupljen novac utrošiti.

Da budem precizan, praćenje i uključivanje organizacija civilnog društva i medija u javne rasprave prilikom, primera radi, donošenja odluka skupštine opštine (ili grada) kojima se bliže uređuju kriterijumi za obračun i naplatu poreza na imovinu ili lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, osim donošenja budžeta i završnog računa, mogu pružiti korisne informacije građanima i široj javnosti o tome kako se upravlja javnim finansijama na lokalnom nivou.

Ono što je važno je da organizacije civilnog društva, koje odlaze na javne rasprave, pre javne rasprave razgovaraju sa građanima i daju im priliku da njima, ako ne direktno predstavnicima lokalne samouprave, kažu svoje mišljenje. Takođe je važno da mediji (pre svega lokalni) posle javne rasprave, informišu građane o budućim promenama, ali i da zajedno sa predstavnicima organizacija civilnog društva ukažu na to koliko se tokom javne rasprave zaista diskutovalo, kao i da li su neki predlozi naišli na odobravanje lokalne samouprave.

Ukoliko javnost nema blagovremene informacije o održavanju javne rasprave, ili nema dovoljno vremena da izanalizira dokumente o kojima će biti reči na javnoj raspravi, niti da osmisli dobru argumentaciju, odnosno ukoliko su javne rasprave prilikom donošenja propisa iz oblasti javnih finansija kratke i svedene, bez šireg uključivanja svih zainteresovanih strana, više monolog nego prilika za saradnju i dijalog, uticaj javnosti će biti zanemarljiv, a samim tim će njihova apatija biti veća.


Nadam se da će ovaj tekst biti od koristi svima koji su zainteresovani za pitanje participacije građana u lokalnoj vlasti i kontrolu trošenja javnih sredstava. Zapravo, nadam se da postoje oni uporni i tvrdoglavi koji imaju barem tračak nade i volje da „razdrmaju“ institucije sistema i koliko toliko probude interesovanje građana za odgovor na pitanje „Kako se troši naš novac?“.


#javnerasprave #instrumentgrađana

0 views

Kontakt: 

Centar za organizovano demokratsko okruženje 

Bulevar oslobođenja 239 

11 000 Beograd

Srbija

office@codeserbia.org

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram

©2018 by CODE