Javne nabavke - drugi deo

Piše Jelena Mašković

U ovom blogu nastavljamo priču o javnim nabavkama, odnosno, pričaćemo detaljnije o javnim nabavkama male vrednosti i o slučajevima nabavke roba i usluga na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje.

Javne nabavke male vrednosti

Javne nabavke male vrednosti su nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 5.000.000 dinara, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od pomenutog iznosa.

Šta su istovrsne nabavke?

Istovrsne nabavke predstavljaju nabavke koje imaju istu ili sličnu namenu i koju isti ponuđači mogu da ispune (npr. nabavka mobilne i fiksne telefonije i interneta i sl.).

U praksi dolazi do teškoća prilikom utvrđivanja da li su određene nabavke istovrsne ili ne, odnosno da li se mogu sprovesti u jednom postupku javne nabavke ili se moraju sprovesti odvojeno (npr. stručne edukacije zaposlenih iz različitih oblasti i sl. ). Zakon o javnim nabavkama previđa dve mogućnosti za sprovođenje jednog postupka javne nabavke i to, sprovođenjem jedinstvenog postupka javne nabavke ili sprovođenjem postupka javne nabavke po partijama (delovima) odnosno celinama (npr. jedna partija je nabavka kancelarijskog materijala, druga partija je nabavka tonera za štampače i fotokopir mašine itd.).

Kada može doći do zloupotrebe?

Određivanje da li su nabavke istovrsne ili ne, osim nedoumice predstavlja često i širok prostor za zloupotrebe.

U praksi, u postuku javne nabavke oblikovane po partijama (delovima), dešava se da zbir procenjenih vrednosti pojedinačnih partija prelazi iznos od 5.000.000 dinara, što implicira da nabavka nije mogla biti sporvedena u postupku javne nabavke male vrednosti već da je morala biti sprovedena u nekoj drugo vrsti postupka javne nabavke (npr. u otvorenom postupku javne nabavke).

Karakteristike postupka javne nabavke male vrednosti

Postupak javne nabavke male vrednosti se ne razlikuje značajno od otvorenog postupka, o kojem smo više pričali u prethodnom blogu. Bitna razlika je u propisanim rokovima.

Rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku ne može biti kraći od 15-35 dana, dok rok u postupku javne nabavke male vrednosti ne može biti kraći od 8 dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki.

Zakon takođe dopušta (ali ne obavezuje!) naručioca da u postupku javne nabavke male vrednosti, istovremeno sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda, uputi direktno poziv na najmanje tri adrese potencijalnih ponuđača, za koje ima saznanja da mogu izvršiti nabavku.

Zbog kraćih rokova za podnošenje ponuda, ponuđači koji su direktno pozvani mogu biti u prednosti u odnosu na ostale ponuđače, a sam odabir potencijalnih ponuđača kojima je direktno upućen poziv predstavlja isključivo volju naručioca.

Nabavke na koje se zakon ne primenjuje

Zakonom o javnim nabavkama propisani su slučajevi u kojima naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe zakona, i to:

• Nabavke čija ukupna procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara na godišnjem nivou,

• Nabavke usluga advokata, javnog beležnika, usluge uzimanja kredita, pribavljanje ili zakup zemljišta, postojećih zgrada ili drugih nepokretnosti, i druge usluge u smislu čl. 7. i 7a Zakona o javnim nabavkama,

• Nabavke u oblasti vodoprivede, energetike, saobaćaja i poštanskih usluga na koje se zakon ne primenjuje i

• Nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti na koje se zakon ne primenjuje (nabavke za potrebe obaveštajnih aktivnosti i dr.).

Planiranje nabavki

Planom nabavki obuhvaćeni su plan javnih nabavki i plan nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.

Bitno je napomenuti da, za razliku od plana javnih nabavki koji su, u skladu sa zakonom, naručioci u obavezi da objavljuju na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, ista obaveza nije propisana za plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje.

Štaviše, u praksi su retki slučajevi u kojima naručioci objavljuju plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje, što svakako utiče na transparentnost celokupnog procesa nabavki.

Sprovođenje postupka nabavki na koje se zakon ne primenjuje

Kako bismo objasnili postupak nabavke u kojima naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe Zakona, uzećemo za primer nabavke čija je procenjena vrednost manja od 500.000 dinara na godišnjem nivou.

Za razliku od postupka javne nabavke, naručilac najčešće ne objavljuje poziv za podnošenje ponuda, već poziva najmanje tri potencijalna ponuđača da podnesu ponudu.

Na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma (najniža cena, rok isporuke i sl.), naručilac vrši odabir ponude.

Naručioci najčešće u praksi umesto zaključenja ugovora najpovoljnijem ponuđaču izdaju narudžbenicu (poseban dokument) koja u sebi sadrži sve bitne elemente ugovora(predmet, količina, cena, rok isporuke itd.).

Napominjemo da su naručioci dužni da spreče postojanje sukoba interesa, da obezbede konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.

Ključni nedostaci postupka nabavki na koje se zakon ne primenjuje

1. Manjak transparentnosti– Plan nabavki na koje se zakon ne primenjujei dokumentacija u vezi postupka nabavke u većini slučajeva nije objavljena na internet stranici preduzeća;

2. Manjak konkurencije– s obzirom da se ne objavljuje poziv za podnošenje ponuda, već se poziv upućuje direktno potencijalnim ponuđačima izabranim od strane naručioca.

Kako doći do informacija u vezi određene nabavke na koju se zakon ne primenjuje

S obzirom da se plan i dokumentacija u vezi postupka nabavke na koju se zakon ne primenjuje najčešćenije nije javno dostupna, zainteresovana lica više informacija mogu dobiti isključivo podnošenjem zahteva za pristup informaciji od javnog značaja o kojem smo pisali u prethodnim blogovima.

Prvi deo o javnim nabavkama možete naći ovde.

#javnenabavke