©2018 by CODE. Proudly created with Wix.com

Kontakt: 

Centar za organizovano demokratsko okruženje 

Bulevar oslobođenja 239 

11 000 Beograd

Srbija

office@codeserbia.org

Search
  • CODE

Javne nabavke - šta to beše?

Updated: Apr 19, 2019


piše Jelena Mašković


„Maksimalno dobri uslovi za prevare u javnim nabavkama“, „Otvoreni putevi za varanje u javnim nabavkama“ , „Problem korupcije u javnim nabavkama“, samo su neki od naslova na koje ćete naići ukoliko u internet pretraživaču ukucate pojam javne nabavke.


U ovom blogu pričaćemo o javnim nabavkama, najčešćim načinima zloupotrebe u postupcima javnih nabavki, kao i o tome kako se predstavnici medija i građani mogu informisati u vezi sa zloupotrebama u postupcima javnih nabavki.


Šta su javne nabavke?


Javne nabavke predstavljaju nabavku dobara, usluga ili radova od strane naručioca – državnih organa, organa automne pokrajne ili lokalne samouprave, odnosno drugog pravnog lica osnovanog u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu (ministarstva, sekretarijati, javne agnecije, javna preduzeća, zdravstvene ustanove, obrazovne ustanove, ustanove socijalne zaštite itd.) Da budemo jasni, svaki entitet kojim, finansijski ili organizaciono, upravlja neki nivo javne vlasti (Republika, pokrajina ili lokalna samouprava) dužan je da prilikom nabavke robe, usluga ili radova primenjuje propise o javnim nabavkama (Zakon o javnim nabavkama koristi termin naručilac).


Planiranje javne nabavke


Da bi se neka javna nabavka sprovela, mora biti predviđena Planom nabavki za tekuću godinu. Naručilac je dužan da Plan javne nabavke, kao i sve izmene plana, objavi na portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.


Plan nabavki mora biti usaglašen sa finansijskim planom naručioca, odnosno finansijska sredstva moraju biti unapred planirana i obezbeđena za određeni period u kojem se planira sprovođenje konkretne javne nabavke. Dakle, ukoliko ste se ikada zapitali gde ide novac iz bužeta grada, opštine, javnih preduzeća – pa dobrim delom na javne nabavke.


Plan javnih nabavki obavezno sadrži nazive/predmet javnih nabavki, procenjenu vrednost nabavke, vrstu postupka nabavke, kao i okvirne datume otpočinjanja postupka nabavke, zaključenja i izvršenja ugovora (osim u slučaju da podaci iz plana javnih nabavki predstavljaju poslovnu ili drugu tajnu, kada se ti podaci neće objaviti, što je, kao što se i na prvi pogled može zaključiti, podložno zloupotrebama).


Planiranje nabavki kao inicijalni korak predstavlja i najvažniji korak, jer sve i da se postupak javne nabavke kasnije sprobede besprekorno u smislu načela javnih nabavki, ukoliko je predmet nabavke promašen dolazi do bespotrebog i prekomernog trošenja finansijskih sredstava naručioca. Dakle naručilac bi Planom nabavke morao da planira samo one nabavke za kojim ima realnu potrebu u tekućoj godini, odnosno nabavke koje su svrsishodne.


Načela javnih nabavki


Naručilac je dužan da se u postupku javnih nabavki pridržava načela propisanih Zakonom o javnim nabavkama:


  1. Načelo efikasnosti i ekonomičnosti (pribaljanje dobara, usluga ili radova odgovarajućeg kvaliteta, u rokovima i na način definisan zakonom, uz što manje troškove),

  2. Načelo obezbeđivanja konkurencije (odsustvo diskriminatorskih uslova, tehničkih specifikacija i kriterijuma),

  3. Načelo transparentnosti postupka javne nabavke,

  4. Načelo jednakosti ponuđača,

  5. Načelo zaštite životne sedine i obezbeđivanja energetske efikasnosti.


Postupak javne nabavke


U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, naručilac javnu nabavku može sprovesti u nekom od osam propisanih postupaka. Bez obzira o kojoj vrsti postupka se radi, naručilac je dužan da postupa u skladu sa prethodnim načelima.


Uzećemo za primer otvoreni postupak, odnosno postupak koji obezbeđuje najveći stepen konkurentnosti i transparentnosti u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu, a koji je uprkos navedenom u praksi i dalje podložan malverzacijama.


Po donošenju odluke o pokretanju postupka javne nabavke i formiranju komisije za javne nabavke (koja sprovodi postupak javne nabavke), naručilac pristupa izradi konkursne dokumentacije, koju zajedno sa pozivom za podnošenje ponuda objavljuje na portalu javnih nabavki Uprave za javne nabavke i na svojoj internet stranici. U konkursnoj dokumentaciji naručilac bliže definiše predmet javne nabavke i uslove koje ponuđač mora da usvoji kako bi se ponuda okarakterisala kao prihvatljiva.


Prema članu 61. Zakona o javnim nabavkama, naručilac je dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu. U praksi, naručioci neretko konkursnu dokumentaciju koriste za sužavanje konkurencije odnosno istu prilagođavaju tako da uslove definisane mogu ispuniti samo određeni ponuđači.


Posebnu pažnju treba staviti na delove konkursne dokumentacije koji se odnose na tehničke specifikacije predmeta nabavke, dodatne uslove u smislu člana 76. Zakona o javnim nabavkama koji se tiču finansijskih, poslovnih, tehničkih i kadrovskih kapacitet ponuđača, kao i zahtevane dokaze za ispunjenost dodatnih uslova.


Negativni primeri iz prakse:


  • Zahtev da je ponuđač u proteklom periodu ostavrio poslovne prihode višestruko veće od procenjene vrednosti nabavke (suprotno članu 77. st. 2. tač. 1) Zakona o javnim nabavkama);

  • Ponuđač ispunjava standarde (zahtevani ISO standardi) koji nisu u skladu sa predmetom javne nabavke i sa njima u logičkoj vezi;

  • Zahtev da ponuđač ima određeni broj zaposlenih lica na neodređeno vreme (izuzimajući zaposlene na određeno vreme i drugu radno angažovanu radnu snagu) i dr.


Kako se ponuđači štite?


Ponuđačima je zakonom omogućeno da u toku postupka javne nabavke, u propisanim rokovima, naručiocima postavljaju pitanja i daju sugestije u vezi sa konkursnom dokumentacijom.


Takođe, ponuđači odnosno druga zainteresovana lica u smislu člana 148. Zakona o javnim nabavkama mogu u propisanom roku podneti Zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ukoliko imaju interes za dodelu ugovora i ukoliko smatraju da bi mogli pretrpeti štetu zbog postupanja naručioca protivno odredbama zakona. Republička komisija razmatra zahtev i donosi odluku kojom se zahtev usvaja u potunosti ili delimično ili odbija.


Kako se predstavnici medija, građani i druga zainteresovana lica mogu informisati u vezi sa zloupotrebama u postupcima javnih nabavki?


Na sajtu Republičke komisije za zaštitu prava i na sajtu Uprave za javne nabavke mogu se videti odluke Republičke komisije za zaštitu prava. Pretraga se može vršiti prema nazivu naručioca, podnosioca zahteva i drugim parametrima.


S obzirom da Rešenja komisije osim odluke sadrže i obrazloženje iste (navodi podnosioca zahteva, odgovor naručioca i obrazloženje odluke), zainteresovana lica mogu uvidom u iste da utvrde koji su to razlozi usvajanja zahteva za zaštitu prava, na koje načine i u kojim slučajevima konkretni naručioci vrše zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama.


Napominjemo da se protiv odluke Republičke komisije može pokrenuti upravni spor podnošenjemm tužbe Upravnom sudu.


Takođe, ukoliko ste zainteresovani da se dublje pozabavite konkretnom javnom nabavkom, a na internetu ne možete naći sve potrebne informacije, kao što smo u prethodnim blogovima pominjali, možete podneti zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.


#javnenabavke

42 views