©2018 by CODE. Proudly created with Wix.com

Contact us: 

Centre for Organised Democratic Environment 

Bulevar oslobodjenja 239 

11 000 Belgrade 

Serbia 

office.code@yahoo.com

Search

Updated: Dec 9, 2019

piše: Jovana Čvorić



Svake godine, počevši od 1991, u periodu između 25. novembra i 10. decembra, u preko 180 zemalja sveta sprovodi se kampanja pod nazivom 16 Dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Predvođena ženskim (lokalnim i međunarodnim) nevladinim organizacijama, aktivistkinjama i aktivistima, kampanja ima za cilj da:

  • poveća vidljivost problema rodno zasnovanog nasilja i podigne svest o važnosti borbe protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad devojčicama i ženama;

  • demonstrira solidarnost sa ženama širom sveta koje su trpele i/ili trpe muško nasilje;

  • uspostavi saradnju između lokalnih i međunarodnih organizacija i aktivistkinja koje se bore protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama;

  • ponudi alate za vršenje pritiska na državne organe (Vlade) u izvršavanju obaveza zaštite ženskih prava i suzbijanja svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama.

Ujedinjene Nacije su 1999. godine, usvajanjem Rezolucije 54/134, i zvanično proglasile 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. U okviru kampanje 16 Dana aktivizma obeležava se još nekoliko značajnih međunarodnih datuma koji se odnose na borbu za ljudska prava:


25.11. – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

01.12. – Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a

02.12. – Međunarodni dan protiv ropstva

03.12. – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

06.12. – Međunarodni dan borbe protiv femicida (godišnjica Montrealskog

masakra)

10.12. – Međunarodni dan ljudskih prava



Šta je rodno zasnovano nasilje?


„Rodno zasnovano nasilje nad ženama označava nasilje koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno utiče na žene“ (Istanbulska konvencija, čl. 3).



Istanbulska konvencija je konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, potpisana 2011. u Istanbulu. Predstavlja prvi evropski pravno obavezujući sporazum koji definiše pojmove rodno zasnovanog nasilja i obavezuje države potpisnice da se sistematski obračunavaju sa ovim problemom u okviru nadležnih institucija.


Republika Srbija je Konvenciju potpisala 2012. godine, a ratifikovala 2013. godine donevši Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Sl. Glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 012/13) .



Rodno zasnovano nasilje obuhvata različite oblike ponašanja prema ženama i devojčicama u različitim periodima njihovog života, a koji ostavljaju ozbiljne, štetne i negativne posledice na sve segmente života žene. Može biti:

  • Nasilje u porodičnim i intimnim partnerskim odnosima;

  • Nasilje koje se dešava u široj zajednici (školi ili na radnom mestu);

  • Nasilje koje počini/toleriše država (ili državni službenici);

  • Kršenje ljudskih prava žena i dece u vreme oružanih sukoba.


Rodno zasnovano nasilje nad ženama je globalni fenomen koji se javlja gotovo u svim društvima bez obzira na stepen njihove socio-ekonomske razvijenosti, pa čak i stepena rodne ravnopravnosti. Milioni žena širom sveta (pre)trpelo je ili trpi neki oblik nasilja od strane muškaraca, a koji se zasnivao/zasniva na rodnom identitetu žene (Radford and Russell, 1992).


Najčešći oblici nasilja nad ženama:


Fizičko – udarac, ugriz, gađanje predmetom, drmusanje, šamar, čupanje za kosu, nanošenje opekotina, napad oružjem i sl;

Seksualno – prinuda na seksualni odnos uz upotrebu fizičke sile i/ili ucenom/uvredom/optužbom;

Psihičko – verbalno vređanje, ponižavanje, zastrašivanje, ignorisanje, zabrana, kontrolisanje i/ili ograničavanje kretanja, uskraćivanje pažnje, manipulisanje decom i sl;

Ekonomsko – ograničen pristup novcu, oduzimanje ličnog novca (zarade), zabrana da se žena zaposli i sl.



Najčešće je pitanju kombinacija nekoliko oblika nasilja. Strategije kojima se nasilnik služi da bi postigao kontrolu i moć nad ženom predstavlja zbir radnji koje mogu biti korišćene pojedinačno ili u kombinaciji. Ne moraju sve biti korišćene istovremeno. Izbor, intenzitet i učestalost zavise od samovoljne i trenutne procene nasilnika.







Ko vrši, a ko trpi rodno zasnovano nasilje?


Žene trpe nasilje i van porodičnog/partnerskog okruženja, od strane svojih muških prijatelja, poznanika, kolega, nastavnika, komšija ili potpuno nepoznatih muškaraca. Rodno zasnovano nasilje nad ženom nije nikada posledica ženinog ponašanja, već patrijarhalnog sistema neravnopravno raspodeljene moći među polovima. Ono je sredstvo kojim muškarci održavaju moć nad ženama, kako u privatnoj tako i u javnoj sferi društvenog života.


Nasilje je determinisano strukturalnim činiocima koji oblikuju rodne odnose u širem društvu, lokalnoj zajednici, porodici, intimnom partnerskom odnosu. Ono se dešava u kontekstu ukupne diskriminacije žena, njihovih nejednakih mogućnosti, nedostupnih ličnih, ekonomskih, političkih i drugih resursa, kao i stereotipa vezanih za rodne uloge koji se međugeneracijski prenose. U tom smislu, rodno zasnovano nasilje je univerzalni fenomen koji ne pogađa (isključivo) neku posebno ugroženu kategoriju žena, već može da se dogodi svakoj ženi, bez obzira na godine života, mesto stanovanja (grad/selo), nacionalnost, obrazovni i socio-ekonomski status.


Sa druge strane, ni nasilnike nije lako odmah prepoznati jer je njihovo nasilno ponašanje često dobro prikriveno. Oni umeju da budu šarmantni, druželjubivi i u svom profesionalnom okruženju prihvaćeni. Takođe, mogu biti bilo kojih godina, profesije, nivoa obrazovanja, nacionalnosti ili materijalnog statusa.


Iako žene takođe mogu ispoljavati psihičko ili fizičko agresivno ponašanje u partnerskim odnosima (da iniciraju svađe, manipulišu, fizički napadaju itd.), brojna istraživanja prevalencije potvrđuju da je nasilje muškaraca prema ženama daleko ozbiljnije, da ga čine teža i učestalija dela sa težim posledicama. Zbog toga je neopravdano govoriti o postojanju rodne simetrije i ovu vrstu nasilja predstavljati rodno neutralnim pojmovima.


Neki od mitovi o nasilju nad ženama:


  • „Porodično nasilje je sada retka pojava, ono se dešavalo nekada u prošlosti, kada žene nisu imale nikakva prava i bile su vlasništvo muškaraca.“

  • „Žene provociraju batine svojim provokativnim ponašanjem/držanjem/ izgledom.“

  • „Da želi, žena bi lako otišla od nasilnika. Ako ostaje znači da mazohistički uživa u tome da bude maltretirana/tučena/loše tretirana.“

  • „Muškarac je agresivan/nasilan prema ženi jer ima problem sa alkoholizmom ili nekim drugim psihičkim poremećajem.“

  • „Nasilje u porodici se dešava samo jednom malom procentu žena.“

  • „Samo neobrazovane i neemancipovane žene trpe nasilje u porodici.“


Šta je Točak nasilja?


Točak moći i kontrole oslikava načine njihovog uspostavljanja, pokazuje situacije i ponašanja koje održavaju nasilne odnose. Točak u svom centru pokazuje krajnji cilj i svrhu svakog naslja, a to su uspostavljanje kontrole i demonstracija moći nad osobom koja trpi nasilje tj. nad ženom.


Točak nasilja


Šta je femicid?


Femicid predstavlja najteži oblik nasilja nad ženama, odnosno rodno zasnovano ubistvo jedne ili više žena, devojaka, devojčica ili ženskih beba od strane jednog ili više osoba muškog pola. Ono je najčešće motivisano mržnjom prema ženama ili osećanjem vlastite superiornosti u kom počinilac misli da ima pravo da oduzme život ženi (Russell, 2012; Mreža Žene protiv nasilja, n.d).


Femicid predstavlja ozbiljan problem u srpskom društvu u kome svake godine u proseku (najmanje) 33 žene budu ubijene u kontekstu porodičnog/partnerskog nasilja, od strane muškarca (Mreža Žene protiv nasilja, n.d). Zvanična i javno dostupna statistika o femicidu ne postoji, s obzirom da nijedna nadležna državna institucija ne prikuplja podatke o broju ubijenih žena. Sa druge strane, ženska nevladina organizacija Mreža Žene protiv nasilja prati i analizira medijske izveštaje o objavljenim slučajevima ubistava žena u porodičnom nasilju i na osnovu toga pravi bazu. Međutim, to, na žalost, nije sasvim pouzdan i precizan metod za utvrđivanje stvarnih srazmera ovog problema.


U poslednjih deset godina, u Srbiji je ubijeno više od 320 žena u porodično/partnerskom kontekstu. Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj za Dan sećanja na ubijene žene žrtve porodičnog nasilja.


Istraživanje OEBS-a, sprovedeno 2018. godine, predstavlja prvo istraživanje koje prikazuje učestalost nasilja nad ženama u Republici Srbiji na osnovu reprezentativnog uzorka (2.023) žena starosti između 18 i 74 godine.


  • Više od četvrtine ispitanica lično poznaje neku ženu iz porodice i kruga prijateljica koja je bila izložena nasilju od strane muškarca.

  • Dve od pet ispitanica su navele je da su doživele seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine života, a 18% je navelo da je doživelo takvo iskustvo u poslednjih godinu dana.

  • 20% ispitanih žena je izjavilo da su imale iskustvo fizičkog ili seksualnog nasilja od strane partnera ili nepartnera nakon svoje 15. godine života. 10% ispitanih žena koje trenutno imaju partnera je izjavilo da su imale iskustvo fizičkog ili seksualnog nasilja od strane tog partnera.

  • Nakon najtežeg fizičkog i/ili seksualnog nasilja, samo 3 % žrtava je potražilo pomoć u sigurnoj kući, a 1% organizaciji za podršku žrtvama.

  • Proganjanju je bila izložena svaka deseta žena u istraživanju.

  • Trećina žena je izjavila da smatra da je nasilje u porodici „privatna stvar“, koja treba da ostane unutar porodice.

  • Dve od pet žena žrtava su izjavile da nisu ni sa kim razgovarale o slučajevima seksualnog uznemiravanja koje su doživele. One koje jesu razgovarale sa nekim, odlučile su da se povere prijateljici ili članu porodice, pre nego specijalizovanim organizacijama ili institucijama.


Sramota, ekonomska zavisnost, strah od osvete od strane počinioca i nepoverenje u službe predstavljaju glavne prepreke za prijavljivanje nasilja.



Institucionalni okvir:


Međunarodni okvir:

Lista izvora:

  1. Radford, J. and Russell, D.E.H. (eds), (1992). Femicide: The Politics of Woman killing. Buckingham: Open University Press.

  2. Dobash, R.E. and Dobash, R.P. (2015). When Men Murder Women. New York: Oxford University Press. Part 1.

  3. UNODC Homicide Statistics (2015). Homicide and Gender at URL: https://www.heuni.fi/material/attachments/heuni/projects/wd2vDSKcZ/Homicide_and_Gender.pdf

  4. Russell, D. (2012). 'Defining Femicide'. Introductory speech presented to the United Nations Symposium on Femicide on 26.11.2012. [Online] Available at URL: http://www.dianarussell.com/f/Defining_Femicide_-_United_Nations_Speech_by_Diana_E._H._Russell_Ph.D.pdf

  5. Mreža Žene protiv nasilja, n.d. Izveštaji [Online] Femicid u Srbiji. Available at URL: https://www.zeneprotivnasilja.net/femicid-u-srbiji

  • CODE

piše Sanja Evtimov


U jednom od prvih blogova (Koliko su javne finansije u Srbiji transparente?) govorili smo o tome šta je to budžet, a šta završni račun. U ovom blogu nastavljamo da se bavimo budžetom i na primeru Odluke o budžetu grada Novog Sada za 2019. godinu, objašnjavamo šta sve budžet treba da sadrži i pokušavamo da vam olakšamo čitanje budžeta i objasnimo osnovne termine koji se u odlukama i zakonima koriste (jedan deo definicija ekonomskih termina preuzet je iz Rečnika budžetskih pojmova kao i iz člana 2. Zakona o budžetskom sistemu).


Zakonom o budžetskom sistemu propisano je kako se budžet Republike Srbije ali i budžeti autonomnih pokrajina i budžeti jedinica lokalne samouprave (opština, gradova) planiraju, pripremaju, donose i izvršavaju. Budžet Republike Srbije svake godine donosi Narodna skupština, najkasnije do 15. decembra, u vidu Zakona o budžetu Republike Srbije. Ipak, praksa je pokazala da je donošenje zakona o budžetu u ovom roku češće izuzetak nego pravilo. Ovim zakonom se procenjuju prihodi i primanja, ali i rashodi i izdaci Republike Srbije za narednu godinu, odnosno tri naredne godine (kada su u pitanju kapitalni izdaci). Dakle, budžet predstavlja procenu, odnosno plan za trošenje novca u narednih godinu tj. tri godine dana.

Kada su u pitanju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (opštine i gradovi), skupština autonomne pokrajine, odnosno opštine ili grada, donosi Odluku o budžetu, kojom se takođe procenjuju prihodi i primanja, utvrđuju rashodi i izdaci autonomne pokrajine odnosno opštine/grada za jednu odnosno tri naredne godine (kada je reč o kapitalnim izdacima). Kapitalni izdaci su izdaci za finansiranje kapitalnih projekata tj. projekta izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju i lokalnu vlast (na primer - izgradnja i održavanje autoputeva, bolnica, škola…). U kapitalne projekte mogu biti uključene i usluge projektnog planiranja, obezbeđivanja zemljišta na kojem će se graditi, ali i ulaganja u opreme, mašine i drugu nefinansijsku imovinu (softver) ukoliko su u funkciji javnog interesa…


Koji su delovi budžeta?

Budžet se sastoji iz opšteg dela, posebnog dela i obrazloženja (član 28. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije).


1. deo - Opšti deo budžeta

Opšti deo budžeta sadrži:

  • Ukupne prihode i rashode, budžetski suficit (kada su budžetski prihodi i primanja viši od budžetskih rashoda i izdataka) odnosno budžetski deficit (kada su budžetski rashodi i izdaci (troškovi) viši od budžetskih prihoda i primanja);

  • Ukupni fiskalni suficit odnosno ukupni fiskalni deficit (budžetski suficit odnosno budžetski deficit koji je korigovan za transakcije u imovini - kao na primer primanja ostvarena privatizacijom (primanja) ili nabavke finansijske imovine (rashodi)), i obavezama– poput subvencija datih u formi kredita, a koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika);

  • Predlog za korišćenje suficita odnosno izvore za finansiranje deficita (recimo za finansiranje deficita može da se podigne kredit, ili da se proda deo državne imovine, ili da se smanje plate zaposlenih u državnom sektoru (obrazovanje, zdravstvo, socijalni radnici), ili da se smanje penzije…);

  • Pregled očekivanih sredstava iz finansijske pomoći EU;

  • Procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije (finansijsko učešće Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja);

  • Procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;

  • Procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine (gde garancija predstavlja instrument osiguranja kojim Republika garantuje da će dužnik obavezu ispuniti, a u slučaju kada dužnik nije u stanju da obavezu ispuni, teret ispunjenja obaveze pada na Republika koja je dužna da isplatiti novac iz budžeta. Dakle, Republika je u ovom slučaju poput žiranta za kredit);

  • Pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine;

  • Stalnu budžetsku rezervu (deo javnih sredstava iz budžeta koji se koristi ukoliko se nešto nepredviđeno dogodi, između ostalog i za otklanjanje posledica vanrednih događaja kao što su poplave, suše i požari) i tekuću budžetsku rezervu (deo planiranih prihoda koji se ne raspoređuje unapred, već se po potrebi koristi za neplanirane svrhe, a za koje iznos javnih sredstava iz budžeta nije bio unapred utvrđen ili nije bio dozvoljen).

2. deo - Poseban deo budžeta i klasifikacije


Poseban deo budžeta sadrži prikaz rashoda po korisnicima (zakonodavna, izvršna i sudska vlast) i po izvorima prihoda. Rashodi su u ovom delu iskazani po organizacionoj, funkcionalnoj (COFOG), ekonomskoj (GFS) i programskoj klasifikaciji.



Organizaciona klasifikacija (na slici obeležena crveno) nam daje odgovor na pitanje KO je korisnik budžetskog novca – broj razreda i glave i ime korisnika. Na primeru Odluke o budžetu za 2019. godinu grada Novog Sada (II Poseban deo, Član 13.) možemo da vidimo da su u razdelu broj 1, glavi 01.01 prikazani rashodi Skupštine grada Novog Sada. Ukoliko idemo dalje kroz budžet, pod glavom 01.02 možemo videti rashode za Službu skupštine grada Novog Sada, a pod razdelom 2, glavom 02.01 se nalazi Gradonačelnik.

U tabeli koju možete da vidite ispod, prikazane su funkcionalna i ekonomska klasifikacija.


Funkcionalna i Ekonomska klasifikacija

Funkcionalna klasifikacija (na slici obeležena zelenom bojom) nam daje odgovor na pitanje KOJA OBLAST se finansira, odnosno za koju namenu se koristi novac. Na našem primeru možemo da vidimo da su pod brojem 111 Izvršni i zakonodavni organi, a ako idete malo dalje kroz budžet, možete videti da su pod brojem 130 Opšte usluge, a pod brojem 411 Opšti ekonomski i komercijalni poslovi. Tabela iznad daje definiciju samo prve cifre u nizu (1 u 111, 4 u 411) dok su sve funkcije i sama funkcionalna klasifikacija detaljno objašnjene u Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.


Ekonomska klasifikacija (na slici obeležena ljubičastom bojom) odgovara na pitanje ŠTA je vrsta rashoda (da li su to plate, kapitalne investicije, transferna plaćanja…). U našem primeru možemo videti da izdatke za plate, dodatke i naknade zaposlenih pod brojem 411, pod brojem 412 su socijalni doprinosi na teret poslodavca, i tako dalje redom. Svaki broj/šifra odgovara određenoj vrsti rashoda, ali je možda zanimljivo napomenuti da šifra za kapitalne izdatke počinje cifrom 5. Ukoliko idete nešto dalje kroz odluku o budžetu za 2019. godinu grada Novog Sada, pod Ostalim uslugama, možete videti šifru 515 koja predstavlja rashode za nematerijalnu imovinu, pa zatim u okviru rashoda za Usluge protivpožarne zaštite, možemo naći šifru 512 za mašine i opremu i tako dalje. U tabeli su navedne osnovne vrste rashoda u okviru ekonomske klasifikacije.  

Programska klasifikacija (na slici obeležena plavom bojom) predstavlja deo koji se odnosi na programe, programske aktivnosti i projekte korisnika budžetskih sredstava i ukazuje nam za koje poslove/usluge se izdvaja određeni novac i koliko svaka usluga košta lokalnu samoupravu (grad, opštinu), autonomnu pokrajinu ili državu. U našem primeru imamo prikazan program pod šifrom 2101 – Politički sistem lokalne samouprave i programsku aktivnost pod šifrom 2101-0001 – Funkcionisanje Skupštine. Ako idemo dalje videćemo da se pod istim programom (šifra 2101) nalazi i programska aktivnost Podrška radu izvršnih organa vlasti i skupštine (2101-0003). Ukoliko idete dalje kroz budžet primetićete da se programska aktivnost 2101-0001 Funkcionisanje Skupštine ponavlja, ali je sada u okviru dela koji se odnosi na Izbornu komisiju, a ne više u okviru dela koji se odnosi na Skupštinu grada Novog Sada (organizaciona klasifikacija), dok su izdavanja i dalje namenjena za finansiranje oblasti Izvršni i zakonodavni organi (111 – funkcionalna klasifikacija). Dobra stvar kod Odluke o budžetu za 2019. godinu grada Novog Sada je što on sadrži i poseban Programski deo (Član 14.) gde se izlistani svi programi, programske aktivnosti i projekti. 



3. deo - Obrazloženje budžeta

Obrazloženje je deo koji je veoma koristan za praćenje budžeta jer sadrži programske informacije (opise programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava, ciljeve koji se žele postići u srednjoročnom periodu, kao i pokazatelje učinka za praćenje postizanja navedenih ciljeva) i detaljno obrazlaže opšti deo budžeta. U Odluci o budžetu grada Novog Sada za 2019. godinu obrazloženje možete naći na 122. strani. Treba međutim reći da jedan broj lokalnih samouprava zanemaruje da u odlukama o budžetu uključi i obrazloženje, te je važno je da ih podsetimo na član 28. Zakona o budžetskom sistemu i zahtevamo da ubuduće i obrazloženje bude u sastavu odluke o budžetu.


Na osnovu ovih smernica moguće je upoređivati budžete dva slična grada, videti šta su zaista ciljevi onih koji upravljaju gradom i da li ovi ciljevi odgovaraju predizbornim obećanjima, ali i koliko koja usluga/aktivnost košta, kao i ko najviše košta lokalnu samoupravu, autonomnu pokrajinu ili državu.


Kao i sa bilo čim drugim što krenemo da učimo, i proučavanje i čitanje budžeta izgleda teško na početku ali samo dok mu ne posvetimo pažnju i dok ne uvidimo značaj koji ima za sve nas. Dakle, samo polako, ni svet nije stvoren za jedan dan.  


#budžet #javnefinansije #lokalnasamouprava #opštine #gradovi


piše Rastko Nešković


Mogu se složiti sa tvrdnjom da tema javnih finansija nije bliska građanima, naprotiv, čini mi se da zbog upotrebe stručnih izraza i brojki većina građana nema želju da sazna nešto više o ovoj temi i zaista pokuša da je razume. Svedoci smo da šira javnost gotovo nekritički prihvata pojmove i stavove političara, eksperata ili različitih analitičara čije aktivnosti i poruke prenose mediji. Moj je utisak da građani a priori prihvataju podatke i vrednosne sudove koji se prenose preko medija u koje imaju poverenje, odnosno, ukoliko takve podatke i sudove iznose javne ličnosti za koje smatraju da su stručne i od integriteta. U tom smislu, domaću javnost, zapravo, građane, potrebno je zainteresovati za temu javnih finansija, a to se može učiniti isključivo tako što će se građanima pružiti tačne informacije na jasan i razumljiv način. Pisanje ovog bloga je samo mali doprinos tome da se građani informišu i zainteresuju za to gde ide njihov novac.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisane su tri vrste prihoda kojima jedinice lokalne samouprave, odnosno svaki grad ili opština u Srbiji, raspolažu: izvorni, ustupljeni i transferni prihodi. Svi ovi prihodi zajedno, čine novčana sredstva koja ulaze u lokalni budžet iz koga se dalje finansiraju nadležnosti lokalne samouprave.

Izvorni prihodi

Izvorni prihodi su prihodi čiju stopu, odnosno način i merila za utvrđivanje njihovog iznosa, utvrđuje jedinica lokalne samouprave, pri čemu se zakonom može ograničiti visina poreske stope tj. može se utvrditi najviši i najniži iznos naknade. Ovo praktično znači da lokalne samouprave imaju najveću slobodu prilikom utvrđivanja iznosa (ili stope) i uslova (kriterijuma) po kojima će se naplaćivati porezi, takse ili drugi prihodi koji se smatraju izvornim prihodima. Lokalne samouprave ograničene su na taj način što ne mogu propisati stope ili iznose veće od onih koji su predviđeni zakonom, dok u svemu ostalom imaju slobodu prilikom regulisanja naplate izvornih prihoda na svojoj teritoriji. Ovo jeste pravilo, ali se često događa da se posebnim zakonima toliko detaljno reguliše pitanje naplate pojedinih izvornih prihoda da su opštine i gradovi praktično onemogućeni da svojim propisima regulišu kriterijume za naplatu tih prihoda. Zakon kao izvorne prihode između ostalog određuje porez na imovinu (porez na nepokretnost), lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišnu taksu itd. Naplatu izvornih javnih prihoda vrše organi lokalne samouprave tj. lokalna poreska administracija.

Ustupljeni prihodi

Zakon o finansiranju lokalne samouprave ustupljene prihode definiše kao prihode čija se osnovica i stopa, odnosno način i merila za utvrđivanje visine iznosa utvrđuju zakonom, a prihod ostvaren na teritoriji lokalne samouprave se ustupa u celini ili delimično toj lokalnoj samoupravi. Iz ovakve definicije se zaključuje da lokalne samouprave praktično nemaju uticaj na oređivanje stope ili visine niti kriterijuma za naplatu takvih prihoda. Sa druge strane finansijski efekti ustupljenih prihoda mogu biti značajni za budžet opštine ili grada s obzirom da se barem deo prihoda koji se naplati na toj teritoriji ustupa lokalnoj samoupravi. U ustupljene prihode spadaju porez na dohodak građana (porez na zarade), porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava (porez koji se plaća prilikom prometa nepokretnosti). Potrebno je naglasiti da porez na zarade u delu od 74% odnosno 77% pripada opštinama odnosno gradovima kod kojih je naplaćen. Naplatu ustupljenih prihoda vrši republička poreska administracija tj. Poreska uprava.

Transferni prihodi

Za razliku od izvornih i ustupljenih prihoda Zakon o finansiranju lokalne samouprave nije precizno definisao pojam transfernih prihoda. Međutim, zakon pravi razliku između namenskih i nenamenskih sredstava. Bez obzira na izostanak sveobuhvatne definicije u zakonu može se reći da nenamenska transferna sredstva predstavljaju sredstva republičkog nivoa vlasti koja se raspodeljuju:

  • kada su prihodi po glavi stanovnika po osnovu ustupljenih poreza ispod određenog procenta proseka opština (bez gradova) – transfer ujednačavanja;

  • kada se nadomešta deo izgubljenih prihoda koji nastaje zbog promene republičkih poreskih propisa – kompenzacioni transfer;

  • svim jedinicima lokalne samouprave, izuzev grada Beograda, na osnovu stepena razvijenosti – transfer solidarnosti;

  • svim jedinicima lokalne samouprave prema kriterijumima utvrđenim Zakonom o finansiranju lokale samouprave – opšti transfer.


Sa druge strane, novčana sredstva sa nivoa republičke vlasti koja se koriste za finansiranje određenih funkcija i izdataka lokalnih samouprava, odnosno koji se koriste za finansiranje tačno određene svrhe, smatraju se namenskim transferima.


Često se u javnosti može čuti da se lokalne samouprave tretiraju nejdnako kada je u pitanju raspodela novca sa republičkog nivoa vlasti (transferna sredstva), te da je razlog za to odsustvo jasnih kriterijuma za raspodelu novca gradovima i opštinama. U najvećem delu ovakve konstatacije nisu tačne i proizvod su nepoznavanja domaćih propisa, odnosno nepoznavanja mogućnosti koje nam sistem pruža da pratimo i proverimo valjanost primene kriterijuma prilikom raspodele novca lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta.


Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave u čl. 38. do 43. detaljno uređuje kriterijume za raspodelu svih vrsta nenamenskih sredstava (ujednačavanje, kompenzacioni, opšti i transfer solidarnosti). Potrebno je obratiti pažnju na pomenute zakonske odredbe i upoznati se sa kriterijumima koji su tamo navedeni. Ovom prilikom se nećemo detaljnije baviti propisanim kriterijumima ali će to svakako biti tema u nekom od narednih blogova. Za sada je dovoljno znati da postoje kriterijumi za raspodelu novca lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta i da su propisani zakonom.

Osim toga što smo saznali da postoje kriterijumi na osnovu kojih se raspodeljuje novac sa republičkog nivoa vlasti lokalnim samoupravama i da su ti kriterijumi utvrđeni zakonom, neophodno je ukazati na institucije koje obavljaju poslove od značaja za finansiranje lokalnih samouprava. U cilju obezbeđivanja načela pravičnosti, efikasnosti i otvorenosti sistema finansiranja lokalne samouprave osnovana je Komisija za finansiranje lokalne samouprave. Komisija između ostalog analizira kriterijume i merila za dodelu transfera i utvrđivanje njihove visine po jedinicama lokalne samouprave i analizira programe namenskih transfera uključujući postupke dodeljivanja i kriterijume za izbor. Komisiju čini predsednik i deset članova od kojih pet članova imenuje Vlada, a pet članova Stalna konferencija gradova i opština. 


Zanimljivo je primetiti da Komisija za finansiranje lokalne samouprave još uvek nema sajt, iako vidimo da postoji 2013. godine, te se samim tim teško može pratiti njen rad.


Na kraju, svima nama kao građanima preostaje jedino da i sami istražujemo i pratimo javne finansije, da ne prihvatamo samo ono što nam se u medijima nudi, već da se dodatno obrazujemo, kako bismo znali kuda to naš novac odlazi, i time bili u stanju da postavljamo pitanja i kontrolišemo vlast, a ne da vlast putem medija kontroliše nas. 


#javnefinansije #lokalnasamouprava #opštine #gradovi #porez #takse